Twitter

3.2. Twitter 

Twitter kao vrsta ili žanr društvenog softvera je klasifikovan kao mikroblog platforma. Mikroblog je pomak u odnosu na klasično pisanje bloga. Korisnici mikrobloga pišu kraće postove i u skladu sa tim i češće ažuriraju svoje statuse. Prema tome, iz tih istih razloga zašto je neki korisnik vodio blog, verovatno će koristiti i neku mikroblog platformu.

Twitter je kreirao 2006. godine Jack Dorsey. Korisnici za komunikaciju koriste poruke koje se nazivaju „tweets“ (u doslovnom prevodu znači cvrkut ptica). Broj znakova koji se može objaviti u samoj poruci je ograničen na 140 znakova, zbog toga što većina prometa na Twitter stranici dolazi od strane mobilnih korisnika, a korisnici u svojim SMS (eng. Short message service) porukama mogu napisati do 140 znakova, a ukoliko poruka ima preko 140 znakova sistem će je raspoloviti na više delova. Iz tog razloga se na Twitter gleda kao na „SMS Interneta“. Usluga je vrlo brzo stekla svetsku popularnost, sa preko 300 miliona korisnika u 2011. godini i sa preko 300 miliona tweet-ova. Twitter omogućava kreiranje liste prijatelja, a sam koncept dodavanja prijatelja je da se profil prijatelja prati, što ne zavisi od njegovog pristanka ili ne, jedino ukoliko taj korisnik ima privatan profil pa je potrebno odobravanje od njegove strane. Komunikacija putem Twitter-a se vrši putem poruka, gdje je potrebno navesti ime osobe kojoj se želi poslati poruka u obliku @imeosobe. Razgovori radi lakšeg praćenja se mogu označiti sa #oznakama (eng. hashtag).

Twitter se može koristiti i kao blog, pa je moguće podesiti da svako vidi Twitter poruke, tj. da svako može čitati ih putem svog Twitter naloga. Jednom kada se kreira korisnički nalog, potrebno je izgraditi mrežu kontakata. Kontakte je moguće pozvati, pa ih je moguće slediti i čitati njihove postove. Kako korisnik prima tweet-ove, na početnoj stranici njegovog profila mogu videti samo delovi razgovora koji su u toku, a kako bi se razumelo o čemu se radi, potrebno je pogledati i profile osobe sa kojoma se ta druga osoba eventalno dopisuje. Tweet ima nekoliko ograničenja, koja su uglavnom zbog toga što je Twitter-ov dizajn prilagođen te se koristi uglavnom od strane mobilnih korisnika. Twitter poruke mogu imati do 140 znakova, to je razlog jer kada se šalju SMS poruke, (a Twitter se naziva web SMS-om kako je ranije pojašnjeno), mobilni sistem će raspoloviti na više delova svaku poruku koja ima više od toliko znakova. Korisnici mogu čitati tweet-ove putem svog profila na Twitter web stranici ili koristeći neke aplikacije putem svog ličnog računara ili 14 mobilnog uređaja. Sam tweet ne može sadržati ništa osim teksta, ukoliko korisnik želi staviti nešto osim teksta u poruci, mora pronaći adekvatan povezani servis koji omogućuje postavljanje slika, pa kao tweet može poslati link koji vodi na tu sliku. Twitter će pretvoriti svaku URL (eng. Uniform Resource Locator) adresu koja je veća od 30 znakova u smanjeni URL prikaz (počinjati će sa t.co). Twitter omogućava lagano odbacivanje korisnika koji ili previše ili premalo šalju poruka, kroz opciju blokiraj.

Postoji mnogo načina na koje Twitter može da se koristi u svrhe obrazovanja. Jedan od aspekata Twitter-a koji je potcenjen a vrlo je koristan jeste mogućnost kreiranja listi. Liste mogu biti vrlo korisne profesorima, naročito u višem obrazovanju kako bi studentima pomogli da se profesionalno razviju i da razviju svoje sposobnosti i veštine. Sledi nekoliko načina na koje se Twitter liste mogu koristiti u obrazovanju. Obrada gradiva od strane studenata - profesori mogu svakog studenta zadužiti da napravi svoju Twitter listu vezanu za određeni deo gradiva, što predstavlja odličan način da se studenti fokusiraju na jednu temu i usput da uče kako da razdvoje bitne od nebitnih ili loših online izvora. Tako, na primer, čas vezan za srpsku istoriju mogao bi da se sastoji od liste koja je vezana za određeni vremenski period, ili za neko lično interesovanje studenta, i sl. Kreiranje “to-do” listi koje podrazumeva razvijanje i dopunjavanje listi za dalje čitanje i učenje. Postoji dosta kvalitetnog sadržaja na Twitter-u, sa kvalitetnim izvorima za veliki broj tema, tako da se na primer mogu napraviti liste za predavanje koje podrazumevaju update-ove od relevantnih organizacija. Profesorima postaje lakše da studentima prikažu kako ono što uče, tj. teorija može praktično da se primeni, pa tako recimo studenti biologije mogu da prate neku od organizacija i vide nauku „u akciji“. Studenti mogu da kreiraju i naprave priču od neke liste - Storify (https://storify.com/) zasnovan na Twitter listama odličan je način da studenti poboljšaju svoje sposobnosti za identifikovanje glavnih ideja i poruka iz nekog predavanja. Storify je aplikacija koja korisnicima omogućava da izgrade ubedljive i zanimljive priče od izvora koje pronađu na web-u. To je fantastičan alat za studente koji imaju poteškoća sa veštinama pisanja jer im pomaže da razviju sposobnost za kreiranje priča koje se fokusiraju baš na zadatu temu. Time što studenti pronalaze izvore na Twitter-u i grade liste, a potom kreiraju Storify, zadržava njihov fokus na izgradnji priče što im često može predstavljati problem. Recimo, Twitter lista vesti može da postane vrlo koristan Storify vezan za aktuelna dešavanja u grupi. Korišćenje listi za profesionalni razvoj - mogu se kreirati liste naloga koji su relevantni za profesionalni razvoj, od onih koji su vezani za određenu temu, do nekih koji su specifični za svakog studenta, njegove želje i preferencije. Kao i za sve ostalo, i ovde je potrebno napraviti plan i izdvojiti vreme da se pročitaju, a dobra praksa je prostudirati bar pet tweet-ovanih izvora svake nedelje. Ostati u kontaktu sa kolegama - profesori i studenti često koriste Twitter više nego npr. LinkedIn, pa je i Twitter dobar način za povezivanje sa kolegama. Ukoliko je odoba 15 prisustvovala konferenciji ili seminaru i tu imala neke konstruktivne i interesantne razgovore sa nekim ljudima, obavezno ih treba dodati u svoje kontakte jer to predstavlja lak način za „praćenje“ i održavanje veze sa njima. Postati resurs - ukoliko neki student voli pisce 19. veka, geografiju, istoriju, itd. može se posvetiti tome da svoje znanje pretvori u resurs za druge, čime postiže dve dobre stvari - pomaže drugima i poboljšava svoje sposobnosti snalaženja na web-u i pronalaženja relevantnih i kvalitetnih podataka. Tako se mogu, npr. skupiti informativni feed-ovi vezani za teme koje su studentu interesantne i te liste sa temama se učiniti javnim. Proširivanje vidika - osim što se mogu kreirati i deliti liste, isto tako se mogu koristiti već postojeće, kojih zaista ima mnogo i svakim danom ih je sve više. Neverovatno je koliko se korisnih stvari može naći koje su drugi već otkrili i sumirali na jednom mestu. Naročito je korisno na Twitter-u pratiti ljude čije mišljenje poštujete i dobijati update-ove o njihovim listama. Dakle, mnogo je načina da se napravi i podeli vredan sadržaj na Twitter-u korišćenjem listi. Studenti i učenici mogu proširiti svoje vidike, lakše se povezati sa kolegama ili istomišljenicima, olakšati primenu onoga što su naučili u teoriji na stvarne situacije, a mogu se izraziti i na druge načine koji ne podrazumevaju stvaranje sopstvenog sadržaja. Nema ograničenja na ono što se može postići Twitter listama u smislu korišćenja sadržaja na kreativan način i to predstavlja jedan od razloga zašto treba koristiti Twitter u učionicama.