Društvene mreže u obrazovanju

Društvene mreže u obrazovanju

Jedan od najrasprostranjenijih i najinteresantnijih fenomena današnjice su

društvene mreže na internetu. Rec je o besplatnim online servisima koji korisnicima

omogucavaju raznovrsne vidove komunikacije sa svetom i mogucnost vlastite

prezentacije, besplatno postavljanje video klipova, fotografija, pisanje blogova, igranje raznih igara i druge korisne i manje korisne aktivnosti putem ovih mreža. Društvena mreža je vrsta internetskog servisa, koji se najcešce javlja u obliku platforme, prozora ili web stranice. Najpoznatije svetske Internet mreže su svakako Facebook, Twitter i LinkedIn , Google+  pri cemu je u javnosti najpoznatiji Facebook sa najvecim brojem korisnika, ali LinkedIn se u poslednje vreme probija i postaje sve popularniji.

Slika 1.  Facebook

Slika 2. Twitter

Slika 3. Linkedin

 Slika 4. Google+

Profesionalni blog Valentina Kuletoa

Svedoci smo sve masovnije upotrebe društvenih mreža, koje postepeno zauzimaju centralno mesto u modernoj elektronskoj komunikaciji zamenjujući forume, elektronsku poštu i sms. Korišćenje društvenih mreža u slobodnom vremenu je već opšte prihvaćeno, ali ono postaje obavezno i u poslovanju, kao i stalan izvor informisanja. Podaci koje je objavio Global Web Index pokazuju da Facebook ima 693 miliona aktivnih korisnika, dok se na drugom mestu nalazi Google+ koji broji 343 miliona korisnika. Objavljen je i podatak da sve vodeće društvene mreže beleže porast korisnika, Facebook za 33%, Google+ za 27% i Twitter za 40%. Ovo jasno ukazuje na činjenicu zašto svaka uspešnija kompanija koristi društvene mreže kao promotivne i marketinške alate. Korišćenje Web sajtova nije više dovoljno, već se javlja i potreba za interaktivnijim sadržajem. Međutim, ono na šta je posebno potrebno skrenuti pažnju jeste da je upotreba društvenih mreža promenila ne samo način provođenja slobodnog vremena, komunikacije i poslovanja, već i načine učenja i organizovanja nastavnog procesa. Sklonost ljudi da koriste mogućnosti koje pružaju društvene mreže sve više se koristi i u obrazovanju, kako bi se proces učenja prilagodio potrebama učenika i učinio se što interesantnijim i privlačnijim za njih. Primećeno je da su i sami učenici počeli sa osnivanjem grupa na društvenim mrežama, kako bi se povezali i razmenili informacije o sadržajima i obavezama. Ovo je navelo i nastavnike da počnu sa sve većom upotrebom društvenih mreža kako bi učenicima učinili dostupnijim sadržaje za učenje, podstakli diskusije među učenicima i učinili im dostupnim različite korisne primere i video materijale koji im pomažu da gradivo sagledaju na nov način.

Malo ko je danas imun na društvene medije i ne koristi ih. Pa cak i osobe koje ih nekoriste i izbegavaju ih, su cesto nesvesno pod njihovim uticajem. Ne smemo zaboraviti da na našem podrucju Internet prikljucak poseduje svega 55,8% domacinstava - po podacima sa sajta Republickog zavoda za statistiku3. Ovaj broj naravno svakodnevno raste i uvecava se velikom brzinom. Internet je regionalno vrlo razlicito zastupljen. Zastupljenost Internet prikljucka u domacinstvima najveca je u Beogradu - 48,6 odsto, u Vojvodini 37,9 odsto,dok u centralnoj Srbiji 30,5 procenata domacinstava ima Internet.

Osnovu društvenih medija predstavljaju društveni mediji koji ukljucuju Web

temeljene i mobilne tehnologije koje se koriste kako bi se komunikacija preokrenula u

interaktivni dijalog.

Web 2.0, fraza koja je 2004. godine

skovana u O'Reilly Media, odnosi se na ono

što se smatra drugom generacijom web                                               zajednica i usluga hostovanja koje                                                    

omogucavaju saradnju i razmenu sadržaja

medu korisnicima web usluga. Termin je od

tada prešao u široku upotrebu. Iako naziv

Web 2.0 sugeriše da se radi o novoj verziji

weba, on se ne odnosi na unapredenje

tehnickih specifikacija World Wide Weba, vec na promene u nacinu 0na koji razvojni

inženjeri koriste web platformu. Neki strucnjaci na podrucju tehnologije, narocito Tim

Berners-Lee, dovode u pitanje stvarno znacenje tog termina, jer su mnoge tehnološke

komponente Web-a 2.0 postojale i pre pocetaka World Wide Web-a.

Dok razne strane i dalje debatuju oko definicije Web 2.0 aplikacija, ono što bez sumnje karakeriše Web 2.0 stranice je sledece:

¨ Web kao platforma - korisnici aplikacije mogu koristiti u potpunosti kroz web

browser (pretraživac),

¨ korisnici su ti kojima podaci na nekoj stranici pripadaju i koji nad njima imaju

kontrolu,

¨ arhitektura weba podstice korisnike da i oni, tokom korišcenja, doprinesu nekom

web sadržaju ili aplikaciji, za razliku od jake hijerarhije i kontrole pristupa tipicne

za aplikacije u kojima sistemi kategorišu korisnike na razlicite nivoe pristupa i

funkcionalnosti,

¨ neki aspekti društvenog umrežavanja,

¨ unapredeni graficki interfejsi u odnosu na tzv. Web 1.0.

Virtuelna ili online zajednica je grupa ljudi cija se komunikacija prvenstveno ili

inicijalno odvija putem Interneta. Osim online komunikacije, online zajednice su postale i

dodatni nacin komunikacije ljudi koji se poznaju u stvarnom životu. Takve zajednice za

regulaciju aktivnosti svojih clanova i korisnika koriste društveni softver. A znatne su i

socio-tehnološke promene kao rezultati društvenog umrežavanja (eng. social networking)

na Internetu4.

Literatura:

1 Izvor: http://www.gfk.ba/public_relations/press/press/004400/index.ba.html

2 Izvor: Forget Facebook and Twitter, LinkedIn is Becoming the Most Powerful Social Network,

http://motherboard.vice.

3 Izvor: http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/PageView.aspx?pKey=2

4 Izvor: http://www.carnet.hr/tematski/drustvenisoftver/pojmovnik

5 Izvor: http://en.wikipedia.org/wiki/Myspace

6 Izvor: http://arijanb.pgsri.hr/web/stranica/podjela.html

7 Izvor: http://metro-portal.hr/najpopularnije-drustvene-mreze/80986