Evolucija društvenih mreža

                       Evolucija društvenih mreža

U današnjem svetu slabih veza i teških razlika izmedu slojeva društva, potrebna je

široko dostupna tehnologija i tehnike kako bi se moglo lako stupiti u kontakt s ostatkom

sveta i ucestvovati u interaktivnim razgovorima. Društveni mediji, kako je u prethodnom

delu receno, koriste digitalne i cesto mobilne tehnologije, kao i Internet aplikacije, kako bi

razmenjivali informacije i kreirali razgovore, tj. drugim recima - društveni mediji su medij

za interakciju. Trenutno, društveni mediji su sastavni deo modernog društva, a stranice za

društveno umrežavanje su vrlo velika industrija. S praktickim trenutnim odgovorom na

bilo kakve upite u društvenim medijima, društvene mreže (Web stranice) su odlican

marketinški alat. Istorijski gledano, pojavilo se mnogo tehnologija koje su kreirale

razgovore, pa se samo u poslednjih 40 godina pojavio veliki broj inovacija u ovom

sektoru. Ljudi tek od nedavno koriste digitalne medije za umrežavanje, druženje i

sakupljanje informacija. Na Internetu trenutno postoje stranice za društveno umrežavanje

za bilo koju oblast interesovanja: fotografije, kuvanje, putovanja, itd. Postoje Web stranice

za deljenje fotografija, deljenje videa, obaveštavanje prijatelja o raznim aktivnostima,

upoznavanje novih ljudi i ponovno povezivanje sa starim prijateljima. Isto tako,

jednostavnije je pratiti poruke i kretanja slavnih osoba putem tih Web stranica kako one

stavljaju nove vesti na njih.

Društveni mediji mogu biti korisni za izgradnju društvenog autoriteta, pojedinci ili

organizacije mogu se predstaviti kao eksperti u svojim podrucijima, pa tako mogu poceti

da uticu na ta podrucja. Prema tome, jedan od osnovnih koncepata društvenih medija jeste

taj da pomocu društvenih medija jedna osoba ne može uticati na tudu poruku kompletno,

ali može doprineti razgovoru o njoj. Društveni mediji su napredovali daleko od svojih

pocetaka vezanih za IRC kanale, a i dalje nastavljaju da se razvijaju. U nastavku ce biti

prikazan nastanak prvih društvenih medija.

1.1.1. BBSs (Bulletin Board Systems)

Prvi BBS su se pojavili online krajem sedamdesetih godina 20. veka. Prvobitno su

bili postavljeni na licnim racunarima i korisnici su morali da izaberu broj korisnikovog

modema. Pristup BBS-u je bio moguc samo jednoj osobi, nije bilo moguce da dve osobe

budu na BBS-u u isto vreme.

1.1.2. Usenet (news grupe)

Usenet predstavlja sistem koji su kreirali Tom Truscott i Jim Ellis. Usenet

omogucava korisnicima da šalju clanke ili obaveštenja (vesti) na news grupe. Usenet nema

centralizovani server ili administratora, pa se time razlikuje od BBS sistema i foruma o

kojima ce biti reci kasnije. Usenet se može „kriviti“ za nastanak prvih klijenata za citanje

news grupa, koji su opet prethodnici RSS-u (eng. Really Simple Sindication) koji se

koriste za pracenje blogova i novosti na stranicama danas. Google i Yahoo grupe i dan

danas koriste sisteme koji su postavljeni u pocetnom Usenet sistemu.

1.1.3. Online usluge

Nakon BBS-ova pojavile su se „online usluge“ kao što su CompuServe i Prodigy.

Ovo su bili prvi pravi korporativni pokušaji pristupa na Internet. CompuServe je bila prva

kompanija koja je implementirala pricaonicu (eng. Chat) u svoje usluge. Prodigy je

odgovoran za omogucavanje povezane (eng. Online) usluge pristupacnijom, jer je

CompuServe bio skup za mnoge, obzirom na to da je naplacivao oko 6$ po satu, dok se

ukljucivanje iz daljih podrucja naplacivalo oko 30$ na sat. Genie je bio online usluga koju

je kreirala General Electric filijala 1985. godine. Bila je aktivna do 1999. godine i

predstavlja jednu od najstarijih dostupnih usluga. Bila je tekstualna, pa se smatrala prvom

pravom suprotnošcu CompuServe-u. Usluga je kreirana kako bi se koristilo neaktivno

vreme velikih racunara nakon radnog vremena u SAD-u. GEnie je nudio igre, trgovine.

1.1.4. IRC, ICQ i Instant Messaging

IRC (Internet Relay Chat) je razvijen 1988. godine i koristio se za deljenje

podataka, linkova i opšte povezivanje sa drugim ljudima. Smatra se pocetkom brzog slanja

poruka (eng. Instant messaging) kakvog ga sada poznajemo. Jedna od lošijih karakteristika

IRC-a je bila ta da je bio zasnovan na UNIX-u što je ogranicavalo njegovo korišcenje. ICQ

(dolazi skraceno od homofona I Seek You) razvijen je sredinom devedesetih i bio je prvi

program za instant messaging za licne racunare. Delimicno je odgovoran za nastanak

danas opšte poznatih skracenica kao što su LOL (eng. Laughing out loud, prevod: smejati

se naglas), BRB (eng. Be right back, prevod: odmah se vracam), ROFL (eng. Rolling on

the floor laughing, prevod: valjati se po podu od smeha) i ikonica koje predstavljaju te

osecaje (eng. Emoticons). Nakon njega, ubrzo su nastali drugi IM klijenti kao što su danas

popularni IM klijent od strane Microsoft-a Live MSN Messanger ili Google-ov GTalk.

1.1.5. Friendster, LinkedIn, MySpace, Orkut i Facebook

Kako su se društvene mreže razvijale, tako je pocetkom 21. veka došlo do veceg

napretka u stranicama za društveno umrežavanje. Prva od tih novijih stranica je bila

Friendster. Friendster je bila prva, moderna online društvena mreža osnovana 2002.

godine. Friendster koristi stepen razdvajanja slican onome u SixDegrees.com, kombinovan

sa rutinom korišcenom u „Circle of friends“ i promoviše ideju da bogata online zajednica

na mreži može opsatiti samo izmedu ljudi koji zaista imaju zajednicke veze. Interfejs

Friendster-a je delio mnoge iste osobine koje se mogu naci na sajtu za onlajn zabavljanje

(online dating), a koje nikako ne mogu da škode sajtu društvene mreže. Sam sajt je nastao

u cilju takmicenja sa sajtom Match.com - profitabilnim sajtom za online dating. Dok se

vecina dating sajtova fokusirala da upozna ljude koji se ne poznaju, a imaju ista

interesovanja, Friendster je dizajniran da pomogne prijateljima prijatelja da se nadu na

Internetu, pretpostavljajuci da ce prijatelji prijatelja biti bolji partneri. Samo godinu dana

nakon lansiranja, Friendster je imao više od tri miliona registrovanih koristinka i veliki

broj pojedinaca i kompanija spremnih da u njega investiraju.

Predstavljen krajem 2003. godine, Linkedln je celu stvar shvatio mnogo ozbiljnije i

trezveno prišao fenomenu društvenih mreža. Umesto da svu pažnju usmerava na

nekadašnje školske drugove, tinejdžere i „internet zavodnike“, Linkedln je bio, a i dalje je,

mrežni resurs namenjen pre svega poslovnim ljudima koji žele da se spoje i razmene

iskustva sa drugim profesionalcima. Linkedln kontakti se na tom sajtu nazivaju

„connections“ ili veze. Danas, Linkedln ima više od 30 miliona clanova

MySpace je izašao u javnost takode 2003. godine i poceo da se nadmece sa

sajtovima kao što su Friendster, Xanga, AsianAvenue. Iako mu je vodece mesto socijalnih

mreža preuzeo Facebook, Myspace je izuzetno zastupljen u zemljama u kojima se govori

engleskim jezikom: SAD, Kanada, UK. MySpace je ovo uspeo obracajuci pažnju na svoju

ciljnu grupu - tinejdžere, kojima je omogucena razmena muzike, spotova i funkcionalno

kreiranje izgleda svog profila. Zakljucno sa junom 2013. godine MySpace ima oko 50

miliona korisnika5.

Orkut (Google) je lansiran 2004. godine u Sjedinjenim Americkim Državama sa

engleskim interfejsom, medutim Brazilci koji govore portugalskim jezikom su ubrzo

postali dominanti korisnici Orkuta. Takode je vrlo popularan u Indiji.

Nesumnjiva cinjenica je da je Facebook trenutno vodeci sajt društvenih mreža.

Osnovan je kao i mnogi sajtovi društvenih mreža od strane studenata koji su isprobavali

svoje projekte uz pomoc svojih kolega studenata. Facebook je „proradio“ 2004. godine kao

projekat na Harvardu i ostao zatvoren za ljude van Univerziteta na Harvardu dve pune

godine, sve dok nije 2006. godine objavljen javno. I u to vreme je Facebook bio ozbiljno

veliki posao, sa desetinama miliona dolara investiranih u isti.

1.2. Vrste društvenih mreža

Društvene mreže možemo podeliti u 7 velikih kategorija: mreže za društveno

povezivanje, mreže za deljenje multimedija, informativne, profesionalne, edukativne,

naucne, vezane za odredenu oblast.

1.2.1. Društveno povezivanje

Sigurno je da društvene mreže predstavljaju najbolji nacin povezivanja sa

clanovima porodice, prijateljima ili ljudima koji su udaljeni od nas. Neke od takvih

društvenih mreža su: Facebook, Twitter, Google+ i MySpace, sa tim što u poslednje vreme

sve ukazuje na to da stari favoriti poput MySpace-a više nemaju nikakav uticaj.

                                   

1.2.2. Deljenje multimedija

Ova vrsta mreža omogucuje deljenje videa, fotografija, zvuka i ostalih sadržaja na Webu.

Najpoznatije društvene mreže tog tipa su:

YouTube, Instagram,Pinterest, Flickr, Tumblr,Picasa.

1.2.3. Informativne

Napravljene su dabi olakšale ljudima potragu za rešenjima za svakodnevne probleme i

dobijanje najrazlicitijih podataka i informacija.

Ovakvi portali pružaju mnoštvo podataka koji nam mogu biti od velike pomoci. Neki od

njih su: Super Green Me, HGTV Discussion Forumi i Do-It-Yourself Community.

1.2.4. Profesionalne

Dizajnirane su da bi pružile priliku za usavršavanjem u nekom podrucju. Neke od

njih imaju i forume na kojima se profesionalci mogu povezivati, deliti iskustva i opredeliti

se na jedan zajednicki interes. To su: LinkedIn, Classroom 2.0, Nurse Connect, itd.

1.2.5. Edukativne

Mesta na kojima studenti i profesori zajedno rade na akadenskim projektima,

omogucuju laku komunikaciju izmedu ucenika i profesora i danas postaju sve popularnije

u školskim sistemima. Primer te vrste društvenih mreža su sledece stranice: The Student

Room, ePals i eLearners.

1.2.6. Naucne

Ove društvene mreže obuhvataju mesta na kojima naucnici mogu da podele svoja

istraživanja sa drugim naucnicima i da dobiju uvid u ostvarene rezultate. Neke od njih su:

Academia.edu i Connotea Collaborative Research.

1.2.7. Vezane za odredenu oblast

Jedan od najvažnijih razloga zašto ljudi koriste internet je potraga za odredenim

zanimacijama, odnosno njihovim licnim hobijima. Korisnici na takvim stranicama

otkrivaju cele grupe ljudi koji slicno razmišljaju i dele istu strast prema nekom hobiju.

Takve mreže su: Oh My Bloom i Sport Shouting.

2. Mogucnosti sajtova društvenih mreža

Kako bismo obezbedili kontekst za našu raspravu, pocecemo sa nabrajanjem šansi i

izazova koje nam ovakvi sajtovi pružaju. Svrha ovog spiska nije da ubedi vec da stavi u

prvi plan kljucne pozitivne i negativne aspekte ovakvih sajtova koji mogu biti povezani sa

obrazovanjem i ucenjem.

2.1. Povezivanje i pristup

Osnovna namena društvenih sajtova je da pruži jednoj individui šansu da ostvari

kontakt sa drugima. Neke uobicajne konekcije ukljucuju (ali nisu nicim ogranicene samo

na to) sledece:

¨ Deljenje interesovanja i ciljeva sa prijateljima;

¨ Održavanje kontakta sa prijateljima u razlicitim gradovima, državama, cak i

kontinentima;

¨ Nalaženje starih prijatelja i školskih drugova;

¨ Raspravljanje ili zauzimanje za politicka, etnicka, religozna i pitanja o životnoj

sredini...

Razliciti društveni sajtovi koriste jedno ili više interesovanja kako bi promovisali

konekciju. Na primer, Linkedln promoviše profesionalni razvoj, a SparkPeople stvara

zajednicu posvecenu zdravom životu; zatim, sajt poput Ning-a omogucava clanovima da

stvaraju društvene mreže zasnovane na razlicitim njima zanimljivim temama. Ovakvi

sajtovi mogu biti nacin za pojedince da se povežu sa ljudima koje nisu sretali ranije. Što se

tice obrazovanja, društveni sajtovi pružaju ucenicima i studentima priliku da se povežu sa

drugim ucenicima i studentima, predavacima, administratorima koji pripadaju njihovoj

obrazovnoj instituciji, ali i ostalima.

2.2. Povecanje svesti

Društvene mreže stvorile su novu socijalnu dimenziju u kojoj pojedinci mogu da

razviju svoju svest. Pomocu ovih sajtova studenti mogu da razviju svoja opšta i tehnološka

znanja i cak postanu samosvesniji. Istraživanjem The Digital Youth Study, koja je izvedena

na Univerzitetu u Juznoj Kaliforniji i na Kalifornijskom univerzitetu u Berkliju, otkriveno

je da „taj digitalni svet stvara nove prilike za mlade ljude da se bore sa društvenim

normama, prošire interesovanja, razviju tehnološke veštine i rade na novim nacinima

samoizražavanja“.

Mladi mogu takode da imaju koristi od društvenih sajtova koji cuvaju podatke, kao

što je YouTube. Beacon-ov clanak koji je analizirao istraživanje Digital Youth Project-a i

profesora psihologije, dr Brendesha M. Tynes, fokusira se na potencijalnu dobrobit

povecanog pristupa mladih razlicitim medijima, ukljucujuci i društvene mreže.

„Obrazovno, najznacajniji zakljucak Tynes-a je da korisnici društvenih mreža imaju vecu

opštu svest jer imaju direktan pristup globalnim problemima i priliku da citaju o svetskim

dešavanjima o kojima pišu ljudi iz tog okruženja“, rekao je dr Jane Elmes-Crahall. „To

znaci da, bar površno, današnja medijski okrenuta omladina zna za dogadaje u svetu. I to

ih može emotivno dirnuti da postanu brižni“.

Iako neki kažu da studenti obicno ignorišu potresne (teške) vesti i da obracaju

pažnju na površne stvari, oni su neizbežno, iako pasivno, ipak izloženi ovim pitanjima

putem društvenih sajtova. Na primer, politicki nezainteresovan student može imati vrlo

nizak ili nikakav nivo zainteresovanosti ili znanja o skorašnjim izborima u Iranu, ali ce

sigurno primetiti da nekoliko njegovih prijatelja sa Twittera ima zeleni avatar. Ako poželi

da potraži na Google-u „zeleni avatari na Twitter-u“, naci ce sajt koji objašnjava da je to

nacin da se podrži demokratija na izborima, kao i link sa dodatnim informacijama o

trenutnim dešavanjima u Iranu. Za studenta koji živi u ruralnom okruženju pristup ovim

mrežama može mu omoguciti mnogo razlicitih mišljenja i ideja za koje možda nije ni znao

da postoje.

Pored toga, stvarajuci javnu sliku, studenti su izloženi izazovu da okarakterišu

same sebe. Na vecini sajtova korisnik mora da napravi profil koji otkriva razlicite delove

njegovog licnog identiteta: šta voli, a šta ne; grupe u koje se uclanjuje; stavove koje

podržava, i sl. Ove osobine i preferencije mogu da vide, u odredenoj meri, roditelji,

vršnjaci, profesori, buduci poslodavci i široka javnost. Studenti koji su svesni ove javne

izloženosti bili su u stanju da procene koje informacije je prikladno otkriti. U isto vreme,

vecinu ovih profila je lako izmeniti, što daje studentu mogucnost da preispita svoje

prioritete i da shvati da trenutna interesovanja i ciljevi ne moraju obavezno biti trajne

odlike.

2.3. Poznanstva i odnosi na društvenim mrežama

Kada se pojedinac socijalizuje, nebitno da li uživo ili preko interneta, on upoznaje

nove ljude i razvija odnose sa njima. Društveni sajtovi omogucavaju da se prodube ovi

odnosi, kao i da se lakše upoznaju novi ljudi koje poznaju naši prijatelji, kolege, poznanici,

sledbenici. Ovo je narocito tacno kada se radi o poslovnom razvoju. Znati ljude „koji znaju

ljude“ je najbitnije za uspon na poslovnoj lestvici. Ako osoba upozna nekoga ko radi za

organizaciju koja je interesuje, ona može da iskoristi ovo poznanstvo da dobije informacije

o kompaniji, a možda i da dobije preporuke od njega.

Lisa Tripp, asistent na državnom Univerzitetu u Floridi, kaže da tehnologija otvara

puteve da neko proširi svoj krug prijatelja, poveca svoja znanja i savlada nezavisnost. Ona

smatra da „Odredene tehnološke veštine u predstojecim godinama nece biti vezane samo

za potrošacka sredstva“; „Bice takode i o medijima koji proizvode. Ne radi se samo o tome

napisati blog, vec i kako ostaviti komentare koji nesto govore. Nauciti ovaj vid

komunikacije znaci doprineti opštem toku kulture“. Sposobnost korišcenja društvenih

mreža može biti od neprocenjive vrednosti na radnom mestu. Studenti sa ovim znanjem ce

imati vecu sposobnost da se povežu profesionalno i licno. U jednoj IBM-ovoj reklami,

zaposleni objavljuje da ima 862 prijatelja, ali njegov direktor traži tim sa odredenim

veštinama. Ako nije sposoban da koristi društvene sajtove da bi se povezao sa bitnim

osobama, on ne može napredovati na radnom mestu. Networking je oduvek bio jako bitan

deo vecine profesija („nije važno šta znas, vec koga znaš“), ali postaje sve bitnije znati

kako koristiti ova sredstva za ostvarenje profesionalnih i licnih ciljeva.