Edukativno ucenje-primer Coursera

Blogovi

3.4.1. Istorijat bloga u Srbiji

Prvi blogovi u Srbiji nastali su tokom 2003. godine. U tom periodu, određeni broj entuzijasta krenuo je sa kreiranjem blogova na sopstvenoj web adresi, a krenulo se i sa otvaranjem blogova na besplatnim blog servisima u Hrvatskoj. Prema istraživanju kompanije Fokus iz novembra 2007. godine, preko 8 odsto stanovništva u Srbiji prati blogove. Procenjuje se da je u Srbiji do kraja 2007. godine bilo preko 10.000 blogova, a do kraja 2008. godine preko 20.000 blogova. Krajem 2009. godine u Srbiji je bilo preko 50.000 blogova. Srbija je država koja u regionu ima najviše blogova na samostalnim web adresama. Neki od najuticajnijih blogera, prema internacionalno zasnovanim rejting sistemima, su: Vladimir Stanković (www.dedabor.com), Dragan Varagić (www.draganvaragic.com), Dragan Dinić (www.dinke.net), Nebojša Radović (www.eniax.net) i mnogi drugi.

 3.4.2. Tipologija blogova

 Tipologija blogova je disciplina koja pokušava da katalogizuje blogove prema specifičnosti teme koju pokriva. Pojedini blog alati omogućavaju kategorizaciju tekstova, dok su drugi pisani sa određenom svrhom. Najčešća pojava su neodređeni blogovi koji zalaze u razne teme. Kada su mediji i uređaji u pitanju, postoje fotoblogovi, moblogovi (blogovi pisani sa mobilnih telefona, ličnih digitalnih asistenata - PDA). Pored ličnih postoje i koporativni blogovi, blogovi velikih organizacija, institucija, fakulteta. Poznate blogove ovog tipa imaju korporacije Google, Nokia, Microsoft i Dell.

3.4.3. Blogerska etika

Blogeri vrlo često nastupaju kao interesna grupa. Čest je običaj ostavljanja komentara, najčešće međusobne pohvale istomišljenika. Ali postoje, kao i kod elektronske pošte, blogerski spamovi, nepoželjan sadržaj koji nije u skladu sa temom bloga. Napredni servisi na webu, imaju spam filtere koji sprečavaju komercijalne i komentare koji nisu u skladu sa temom bloga.

3.4.4. Pouzdanost blogova za svrhe učenja

 Individualni blogovi često predstavljaju trač rubrike koje prenose beznačajna događanja, glasine i lične stavove. Kako najčešće nemaju uredništvo, već se radi o laicima koji samostalno iznose teme koje su interesantne njima i uskoj grupi istomišljenika, javno mnjenje blogove često smatra neozbiljnim. Zbog rasta popularnosti blogova u poslednjih nekoliko godina, sve je veći broj stručnjaka iz različitih oblasti koji prave veoma kvalitetne blogove. Ozbiljni kolaborativni projekti često ne zaostaju za masovnim medijima u svojoj ažurnosti. U tzv. ozbiljnoj, često žutoj štampi ponekad se prenose poluinformacije iznesene na blogovima, što upućuje da ovaj informativni sastav ponekad ima znatni uticaj. Na blogu se beleže i propagandne aktivnosti, na primer političke kampanje. Sa druge 18 strane, jednostavno (i često besplatno) kreiranje bloga omogućuje lako testiranje da li određeni projekat može uspeti na webu ili ne. U poslednjih nekoliko godina pojavljuje se sve više profesionalnih blogera, odnosno osoba koji žive isključivo od pisanja bloga. Rast uticaja blogova, kao i porast broja veoma pouzdanih i uticajnih blog lokacija, može se videti i po tome što najuticajniji klasični

 mediji na internetu imaju svoje blog sekcije, koje su često i posećenije od unosa klasičnih vesti. Razlog za to je mnogo manje formalna struktura profesionalnih blogova i personalizovana komunikacija. Edublog je vrsta bloga koji je napisao neko ko ima nekakve veze sa obrazovanjem. Primeri za ovo bi mogli biti blogvi napisani za ili od strane nastavnika, blogovi napravljeni za svrhe podučavanja u okviru učionice, ili blogovi koji sadrže napise o obrazovnom sistemu. Skup ovih blogova neki nazivaju edublogosfera, u okviru neke šire blogosfere, mada ne postoji opšte prihvaćeno slaganje oko ovog naziva (ostali spojeve ili zbirke blogova i korisnika istih nazivaju edusferama). Isto tako, oni koji podučavaju putem blogova, ponekad se nazivaju edublogerima. Blogovi u obrazovanju: Upotreba blogova postala je popularna u obrazovnim institucijama, uključujući i privatne škole i fakultete. Blogovi mogu biti važno sredstvo kojim se razmenjuju korisne informacije i saveti među saradnicma, kojim se dopremaju informacije do učenika ili kojim se održava kontakt sa roditeljima (blogovi u obrazovanju). Nastavnici mogu da prave, nadziru i edituju blogove da bi bili sigurni da je sadržaj koji se postavlja na blogove prikladan i namenjen svrsi učenja. Postoji mnogo blogova na internetu namenjenih predavačima gde oni mogu da međusobno razmenjuju informacije. Pod ovim se podrazumeva neki specifičan sadržaj sa kojim rade u učionici ili primeri predavanja koje žele da podele sa drugim predavačima. Blog je oruđe kojim edukatori razmenjuju međusobno ideje o tome šta funkcioniše u radu sa učenicima, a šta ne. Nastavnici se često oslanjaju na ove izvore da bi međusobno komunicirali o pitanjima obrazovanja vezanim za tehnike i pravila organizovanja časa. Ovim putem, blog često funkcioniše kao pomoćni sistem gde nastavnici mogu da pristupe idejama, sredstvima, i da dobiju podršku i priznanje od drugih profesionalaca u njihovoj stručnoj oblasti. Neki od ovih blogova su i državno priznati kao korisno oruđe, a naročito blogovi za predavače koji neposredno doprinose obrazovnom sistemu. Na primer, blog Entonija Mulena, bavi se putovanjem jednog predavača kroz SAD koji raspravlja o stopi odustajanja od škole, i koji deli svoje iskustvo sa drugima. Predavači koriste blogove da bi komunicirali i poboljšali rad na času i rad sa učenicima. Uvođenje blogova u učionice je jednostavno i omogućuje i predavaču i učenicima da edituju i dodaju sadržaj u bilo kom trenutku. Mogućnost editovanja sadržaja koji poseduju i predavač i učenik omogućuje da se učenje odvija i van učionice. Blogovi povećavaju izloženost učenika drugim učenicima širom zemlje i sveta, čime se razvijaju veštine pisanja i komuniciranja. Predavači koriste blogove preko kojih postavljaju važne informacije, kao što su domaći zadaci, važni datumi, propuštena predavanja, projekti, teme 19 za diskusiju, i mnoge druge korisne informacije vezane za rad na času koje su dostupne svima. Studenti mogu da ovim informacija pristupe od kuće, ili sa bilo kog računara koji ima pristup internetu. Učenici mogu da koriste blogove i da bi komunicirali sa drugim učenicima u radu na grupnim projektima. Učenici mogu i da pristupe blogovima da bi postavljali jedni drugima pitanja o propuštenim zadacima ili predavanjima. Takođe, blogovi pružaju učenicima priliku da sarađuju u bavljenu poezijom, raznim pisanim zadacima ili štivom za čitanje. Učenici mogu neposredno da daju komentar na tekst, da iznesu svoja razmišljanja, osećanja, povezanosti, pitanja itd. Drugi učenici ce onda imati priliku da komentarišu te odgovore. Ovime ce dalje nastati razgovori izmedju učenika koji ce razvijati njihove veštine kritičkog i analitičkog mišljenja. Ovo takođe omogućuje učenicima koji su stidljivi i povučeni na času, da iskažu svoje mišljenje i uvide koristeći drugačiji pristup. Upotrebom blogova u nastavi, učenici uče jedni od drugih, a takođe se izražavaju i kao pojedinci. U višem obrazovanju blogovi se često koriste kao dnevnici. Ovakvi blogovi mogu biti privatni, tj. između učenika i mentora, ili mogu biti dostupni celom razredu. Primena blogova u obrazovne svrhe pruža učenicima globalnu perspektivu. Predavači iz raznih zemalja i kontinenata u stanju su da sarađuju na različitim projektima i predmetima učenja. Razred u Kini može da sarađuje sa razredom u Nemačkoj, Meksiku, Australiji itd. putem samo nekoliko klikova mišem. Učenje putem blogova omogućuje učenicima da preuzmu kontrolu nad sopstvenim procesom učenja i da ga usmere prema sopstvenim potrebama. Učenici mogu da vide da se mišljenja, pa čak i strategije učenja, razlikuju u zavisnosti od geografske pozicije i kulture. Sva deca su različita, ali ih zajedničko učenje može ujediniti. Primena blogova u nastavi opskbljuje decu tehnološkom pismenošću koja će im pomoći u kasnijem životu. Predavači i roditelji mogu takođe da koriste blogove da bi komunicirali međusobno. Na blogu se mogu postavljati informacije za roditelje o posebnim događajima vezanim za razred, kao što su ekskurzije, proslave i prezentacije. Blogovi su takođe i glavno oruđe kojim se roditelji obaveštavaju o svakodnevnim zadacima kako bi mogli da proveravaju svoju decu i očekivanja razreda. Postojanje ovakve jasne komunikacije između roditelja i učenika moze da osigura uspešnost (Institut za razvoj deteta). Savetovanje roditelja na blogu o tome šta je, u razvojnom smislu, prikladno za njihovu decu otvara prostor za komunikaciju i može pomoći usavršavanju i roditeljskih veština. Glavni zadatak jednog nastavnika je da obrazuje svoje učenike, ali obrazovanje i otvorena komunikacija sa roditeljima putem blogova je korisno sredstvo kojim se može održavati otvorenom komunikacija između predavača i porodica učenika.

3.4.5. Popularni blogovi vezani za obrazovanje

Obzirom na to koliko različitih sajtova za blogging postoji, a osim toga koliko ljudi poseduje svoj lični web sajt koji predstavlja blog, vrlo je teško izdvojiti „najpopularnije“ ili „najkorisnije“ i svaki spisak takvih sajtova koji se može pronaći na internetu predstavlja 20 vrlo relativan pojam. Od blogova koji služe za obrazovanje ovde smo izdvojili nekoliko koje smo koristili prilikom pisanja ovog rada: 1. HowStuffWorks 2. Learndash 3. Edudemic 4. Josie Ahlquist blog 5. CommonCraft 6. Mingl 7. Flipped Learning 8. The Inovative Educator 9. Edutopia 10. Mind Shift

Twitter

3.2. Twitter 

Twitter kao vrsta ili žanr društvenog softvera je klasifikovan kao mikroblog platforma. Mikroblog je pomak u odnosu na klasično pisanje bloga. Korisnici mikrobloga pišu kraće postove i u skladu sa tim i češće ažuriraju svoje statuse. Prema tome, iz tih istih razloga zašto je neki korisnik vodio blog, verovatno će koristiti i neku mikroblog platformu.

Twitter je kreirao 2006. godine Jack Dorsey. Korisnici za komunikaciju koriste poruke koje se nazivaju „tweets“ (u doslovnom prevodu znači cvrkut ptica). Broj znakova koji se može objaviti u samoj poruci je ograničen na 140 znakova, zbog toga što većina prometa na Twitter stranici dolazi od strane mobilnih korisnika, a korisnici u svojim SMS (eng. Short message service) porukama mogu napisati do 140 znakova, a ukoliko poruka ima preko 140 znakova sistem će je raspoloviti na više delova. Iz tog razloga se na Twitter gleda kao na „SMS Interneta“. Usluga je vrlo brzo stekla svetsku popularnost, sa preko 300 miliona korisnika u 2011. godini i sa preko 300 miliona tweet-ova. Twitter omogućava kreiranje liste prijatelja, a sam koncept dodavanja prijatelja je da se profil prijatelja prati, što ne zavisi od njegovog pristanka ili ne, jedino ukoliko taj korisnik ima privatan profil pa je potrebno odobravanje od njegove strane. Komunikacija putem Twitter-a se vrši putem poruka, gdje je potrebno navesti ime osobe kojoj se želi poslati poruka u obliku @imeosobe. Razgovori radi lakšeg praćenja se mogu označiti sa #oznakama (eng. hashtag).

Twitter se može koristiti i kao blog, pa je moguće podesiti da svako vidi Twitter poruke, tj. da svako može čitati ih putem svog Twitter naloga. Jednom kada se kreira korisnički nalog, potrebno je izgraditi mrežu kontakata. Kontakte je moguće pozvati, pa ih je moguće slediti i čitati njihove postove. Kako korisnik prima tweet-ove, na početnoj stranici njegovog profila mogu videti samo delovi razgovora koji su u toku, a kako bi se razumelo o čemu se radi, potrebno je pogledati i profile osobe sa kojoma se ta druga osoba eventalno dopisuje. Tweet ima nekoliko ograničenja, koja su uglavnom zbog toga što je Twitter-ov dizajn prilagođen te se koristi uglavnom od strane mobilnih korisnika. Twitter poruke mogu imati do 140 znakova, to je razlog jer kada se šalju SMS poruke, (a Twitter se naziva web SMS-om kako je ranije pojašnjeno), mobilni sistem će raspoloviti na više delova svaku poruku koja ima više od toliko znakova. Korisnici mogu čitati tweet-ove putem svog profila na Twitter web stranici ili koristeći neke aplikacije putem svog ličnog računara ili 14 mobilnog uređaja. Sam tweet ne može sadržati ništa osim teksta, ukoliko korisnik želi staviti nešto osim teksta u poruci, mora pronaći adekvatan povezani servis koji omogućuje postavljanje slika, pa kao tweet može poslati link koji vodi na tu sliku. Twitter će pretvoriti svaku URL (eng. Uniform Resource Locator) adresu koja je veća od 30 znakova u smanjeni URL prikaz (počinjati će sa t.co). Twitter omogućava lagano odbacivanje korisnika koji ili previše ili premalo šalju poruka, kroz opciju blokiraj.

Postoji mnogo načina na koje Twitter može da se koristi u svrhe obrazovanja. Jedan od aspekata Twitter-a koji je potcenjen a vrlo je koristan jeste mogućnost kreiranja listi. Liste mogu biti vrlo korisne profesorima, naročito u višem obrazovanju kako bi studentima pomogli da se profesionalno razviju i da razviju svoje sposobnosti i veštine. Sledi nekoliko načina na koje se Twitter liste mogu koristiti u obrazovanju. Obrada gradiva od strane studenata - profesori mogu svakog studenta zadužiti da napravi svoju Twitter listu vezanu za određeni deo gradiva, što predstavlja odličan način da se studenti fokusiraju na jednu temu i usput da uče kako da razdvoje bitne od nebitnih ili loših online izvora. Tako, na primer, čas vezan za srpsku istoriju mogao bi da se sastoji od liste koja je vezana za određeni vremenski period, ili za neko lično interesovanje studenta, i sl. Kreiranje “to-do” listi koje podrazumeva razvijanje i dopunjavanje listi za dalje čitanje i učenje. Postoji dosta kvalitetnog sadržaja na Twitter-u, sa kvalitetnim izvorima za veliki broj tema, tako da se na primer mogu napraviti liste za predavanje koje podrazumevaju update-ove od relevantnih organizacija. Profesorima postaje lakše da studentima prikažu kako ono što uče, tj. teorija može praktično da se primeni, pa tako recimo studenti biologije mogu da prate neku od organizacija i vide nauku „u akciji“. Studenti mogu da kreiraju i naprave priču od neke liste - Storify (https://storify.com/) zasnovan na Twitter listama odličan je način da studenti poboljšaju svoje sposobnosti za identifikovanje glavnih ideja i poruka iz nekog predavanja. Storify je aplikacija koja korisnicima omogućava da izgrade ubedljive i zanimljive priče od izvora koje pronađu na web-u. To je fantastičan alat za studente koji imaju poteškoća sa veštinama pisanja jer im pomaže da razviju sposobnost za kreiranje priča koje se fokusiraju baš na zadatu temu. Time što studenti pronalaze izvore na Twitter-u i grade liste, a potom kreiraju Storify, zadržava njihov fokus na izgradnji priče što im često može predstavljati problem. Recimo, Twitter lista vesti može da postane vrlo koristan Storify vezan za aktuelna dešavanja u grupi. Korišćenje listi za profesionalni razvoj - mogu se kreirati liste naloga koji su relevantni za profesionalni razvoj, od onih koji su vezani za određenu temu, do nekih koji su specifični za svakog studenta, njegove želje i preferencije. Kao i za sve ostalo, i ovde je potrebno napraviti plan i izdvojiti vreme da se pročitaju, a dobra praksa je prostudirati bar pet tweet-ovanih izvora svake nedelje. Ostati u kontaktu sa kolegama - profesori i studenti često koriste Twitter više nego npr. LinkedIn, pa je i Twitter dobar način za povezivanje sa kolegama. Ukoliko je odoba 15 prisustvovala konferenciji ili seminaru i tu imala neke konstruktivne i interesantne razgovore sa nekim ljudima, obavezno ih treba dodati u svoje kontakte jer to predstavlja lak način za „praćenje“ i održavanje veze sa njima. Postati resurs - ukoliko neki student voli pisce 19. veka, geografiju, istoriju, itd. može se posvetiti tome da svoje znanje pretvori u resurs za druge, čime postiže dve dobre stvari - pomaže drugima i poboljšava svoje sposobnosti snalaženja na web-u i pronalaženja relevantnih i kvalitetnih podataka. Tako se mogu, npr. skupiti informativni feed-ovi vezani za teme koje su studentu interesantne i te liste sa temama se učiniti javnim. Proširivanje vidika - osim što se mogu kreirati i deliti liste, isto tako se mogu koristiti već postojeće, kojih zaista ima mnogo i svakim danom ih je sve više. Neverovatno je koliko se korisnih stvari može naći koje su drugi već otkrili i sumirali na jednom mestu. Naročito je korisno na Twitter-u pratiti ljude čije mišljenje poštujete i dobijati update-ove o njihovim listama. Dakle, mnogo je načina da se napravi i podeli vredan sadržaj na Twitter-u korišćenjem listi. Studenti i učenici mogu proširiti svoje vidike, lakše se povezati sa kolegama ili istomišljenicima, olakšati primenu onoga što su naučili u teoriji na stvarne situacije, a mogu se izraziti i na druge načine koji ne podrazumevaju stvaranje sopstvenog sadržaja. Nema ograničenja na ono što se može postići Twitter listama u smislu korišćenja sadržaja na kreativan način i to predstavlja jedan od razloga zašto treba koristiti Twitter u učionicama.

Video Facebook

Facebook

FACEBOOK

3.1. Facebook

Facebook je internetska društvena mreža koju je 2004. godine osnovao Mark Zuckerberg, bivši student Harvarda. U svojim počecima, Facebook je bio namenjen samo studentima Univerziteta na Harvardu koji su tim putem mogli međusobno komunicirati i razmenjivati informacije. Kasnije, mnogi drugi fakulteti, srednje škole i velike kompanije širom sveta priključile su se mreži. Danas ova stranica za društveno umrežavanje ima 845 miliona korisnika. Facebook je ujedno najpopularnije mesto za objavljivanja fotografija, s više od 14 miliona novih dodatih fotografija dnevno. Facebook je temeljen na modelu prijatelja i članstva u mrežama. Kada se korisnik prijavi na mrežu, on odabire kategoriju mreže, kao što je radno mesto ili fakultet, te tada bira dostupne mreže u toj kategoriji. Korisnici mogu biti članovi više mreža, te sa nekim ograničenjima mogu promeniti mreže. Ukoliko žele postati prijatelji sa nekim drugim korisnikom, on to mora odobriti. Facebook korisnici imaju širok raspon alata koje mogu koristiti. Npr., korisnici mogu postaviti neograničen broj fotografija, pretraživati konaktne liste e-mail naloga, putem kojih mogu naći druge koji imaju profile na Facebooku. Putem aplikacija koje korisnici mogu koristiti, mogu omogućiti dostupnost svojih informacija putem tih alata. Samim tim, na početnoj stranici Facebook profila, korisnici mogu određivati koje sadržaje će tamo staviti, a koje ne, npr. svi privatni podaci mogu se ograničiti ko ih može videti, a ko ne. Isto tako, može se podesiti ko može naći korisnika kod pretraživanja, a ko ne. Korisnici kada stavljaju sadržaje na svoje profile, koji se objavljuju u „News Feed“-u, određuju ko taj sadržaj može videti tako što mogu ograničiti na određene skupove ljudi da vide taj sadržaj. Konačno, možemo reći da je Facebook postao velika platforma, koja se svakim danom sve više širi i dovodi kompletan Internet kakvog ga poznajemo na jednu novu širinu. Facebook u obrazovanju: Obzirom na to da predstavlja jednu od najpopularnijih socijalnih mreža na svetu, obrazovne institucije su počele da ga koriste u svrhe obrazovanja. Shvatajući da učenici većinu slobodnog vremena provode na internetu, rešili su da se modernizuju i približe gradivo na zanimljiv način. Stvorene su brojne aplikacije, profili, fan stranice, grupe preko kojih učenici međusobno ili sa svojim profesorima komuniciraju, razmenjuju ideje, stavove, iskustva, itd.

Ovde ćemo predstaviti 5 najbolje ocenjenih aplikacija, koje će vam pomoći u učenju:

1.  1.    Books iRead: Podelite sa drugima knjigu koju čitate i vidite šta oni misle o njoj;

2.   2.   DoReseаrch4me: Ovа аplikаcijа olаkšаvа prikupljаnje informаcijа pomoću teza, izjаva, uputstavа, i još mnogo togа;

3. Flаshcаrds: Sа ovom аplikаcijom možete dа kreirаte Flаsh Cаrds koje pomažu pri      učenju;

4. Wikiseek Search: Koristite ovаj аlаt dа biste pronаšli istrаživаnjа Wikipedijinih člаnаkа    i preko Fаcebook-a;

      5. SkoolPool: Skupite informacije o školama putem Facebook-a.

Evolucija društvenih mreža

                       Evolucija društvenih mreža

U današnjem svetu slabih veza i teških razlika izmedu slojeva društva, potrebna je

široko dostupna tehnologija i tehnike kako bi se moglo lako stupiti u kontakt s ostatkom

sveta i ucestvovati u interaktivnim razgovorima. Društveni mediji, kako je u prethodnom

delu receno, koriste digitalne i cesto mobilne tehnologije, kao i Internet aplikacije, kako bi

razmenjivali informacije i kreirali razgovore, tj. drugim recima - društveni mediji su medij

za interakciju. Trenutno, društveni mediji su sastavni deo modernog društva, a stranice za

društveno umrežavanje su vrlo velika industrija. S praktickim trenutnim odgovorom na

bilo kakve upite u društvenim medijima, društvene mreže (Web stranice) su odlican

marketinški alat. Istorijski gledano, pojavilo se mnogo tehnologija koje su kreirale

razgovore, pa se samo u poslednjih 40 godina pojavio veliki broj inovacija u ovom

sektoru. Ljudi tek od nedavno koriste digitalne medije za umrežavanje, druženje i

sakupljanje informacija. Na Internetu trenutno postoje stranice za društveno umrežavanje

za bilo koju oblast interesovanja: fotografije, kuvanje, putovanja, itd. Postoje Web stranice

za deljenje fotografija, deljenje videa, obaveštavanje prijatelja o raznim aktivnostima,

upoznavanje novih ljudi i ponovno povezivanje sa starim prijateljima. Isto tako,

jednostavnije je pratiti poruke i kretanja slavnih osoba putem tih Web stranica kako one

stavljaju nove vesti na njih.

Društveni mediji mogu biti korisni za izgradnju društvenog autoriteta, pojedinci ili

organizacije mogu se predstaviti kao eksperti u svojim podrucijima, pa tako mogu poceti

da uticu na ta podrucja. Prema tome, jedan od osnovnih koncepata društvenih medija jeste

taj da pomocu društvenih medija jedna osoba ne može uticati na tudu poruku kompletno,

ali može doprineti razgovoru o njoj. Društveni mediji su napredovali daleko od svojih

pocetaka vezanih za IRC kanale, a i dalje nastavljaju da se razvijaju. U nastavku ce biti

prikazan nastanak prvih društvenih medija.

1.1.1. BBSs (Bulletin Board Systems)

Prvi BBS su se pojavili online krajem sedamdesetih godina 20. veka. Prvobitno su

bili postavljeni na licnim racunarima i korisnici su morali da izaberu broj korisnikovog

modema. Pristup BBS-u je bio moguc samo jednoj osobi, nije bilo moguce da dve osobe

budu na BBS-u u isto vreme.

1.1.2. Usenet (news grupe)

Usenet predstavlja sistem koji su kreirali Tom Truscott i Jim Ellis. Usenet

omogucava korisnicima da šalju clanke ili obaveštenja (vesti) na news grupe. Usenet nema

centralizovani server ili administratora, pa se time razlikuje od BBS sistema i foruma o

kojima ce biti reci kasnije. Usenet se može „kriviti“ za nastanak prvih klijenata za citanje

news grupa, koji su opet prethodnici RSS-u (eng. Really Simple Sindication) koji se

koriste za pracenje blogova i novosti na stranicama danas. Google i Yahoo grupe i dan

danas koriste sisteme koji su postavljeni u pocetnom Usenet sistemu.

1.1.3. Online usluge

Nakon BBS-ova pojavile su se „online usluge“ kao što su CompuServe i Prodigy.

Ovo su bili prvi pravi korporativni pokušaji pristupa na Internet. CompuServe je bila prva

kompanija koja je implementirala pricaonicu (eng. Chat) u svoje usluge. Prodigy je

odgovoran za omogucavanje povezane (eng. Online) usluge pristupacnijom, jer je

CompuServe bio skup za mnoge, obzirom na to da je naplacivao oko 6$ po satu, dok se

ukljucivanje iz daljih podrucja naplacivalo oko 30$ na sat. Genie je bio online usluga koju

je kreirala General Electric filijala 1985. godine. Bila je aktivna do 1999. godine i

predstavlja jednu od najstarijih dostupnih usluga. Bila je tekstualna, pa se smatrala prvom

pravom suprotnošcu CompuServe-u. Usluga je kreirana kako bi se koristilo neaktivno

vreme velikih racunara nakon radnog vremena u SAD-u. GEnie je nudio igre, trgovine.

1.1.4. IRC, ICQ i Instant Messaging

IRC (Internet Relay Chat) je razvijen 1988. godine i koristio se za deljenje

podataka, linkova i opšte povezivanje sa drugim ljudima. Smatra se pocetkom brzog slanja

poruka (eng. Instant messaging) kakvog ga sada poznajemo. Jedna od lošijih karakteristika

IRC-a je bila ta da je bio zasnovan na UNIX-u što je ogranicavalo njegovo korišcenje. ICQ

(dolazi skraceno od homofona I Seek You) razvijen je sredinom devedesetih i bio je prvi

program za instant messaging za licne racunare. Delimicno je odgovoran za nastanak

danas opšte poznatih skracenica kao što su LOL (eng. Laughing out loud, prevod: smejati

se naglas), BRB (eng. Be right back, prevod: odmah se vracam), ROFL (eng. Rolling on

the floor laughing, prevod: valjati se po podu od smeha) i ikonica koje predstavljaju te

osecaje (eng. Emoticons). Nakon njega, ubrzo su nastali drugi IM klijenti kao što su danas

popularni IM klijent od strane Microsoft-a Live MSN Messanger ili Google-ov GTalk.

1.1.5. Friendster, LinkedIn, MySpace, Orkut i Facebook

Kako su se društvene mreže razvijale, tako je pocetkom 21. veka došlo do veceg

napretka u stranicama za društveno umrežavanje. Prva od tih novijih stranica je bila

Friendster. Friendster je bila prva, moderna online društvena mreža osnovana 2002.

godine. Friendster koristi stepen razdvajanja slican onome u SixDegrees.com, kombinovan

sa rutinom korišcenom u „Circle of friends“ i promoviše ideju da bogata online zajednica

na mreži može opsatiti samo izmedu ljudi koji zaista imaju zajednicke veze. Interfejs

Friendster-a je delio mnoge iste osobine koje se mogu naci na sajtu za onlajn zabavljanje

(online dating), a koje nikako ne mogu da škode sajtu društvene mreže. Sam sajt je nastao

u cilju takmicenja sa sajtom Match.com - profitabilnim sajtom za online dating. Dok se

vecina dating sajtova fokusirala da upozna ljude koji se ne poznaju, a imaju ista

interesovanja, Friendster je dizajniran da pomogne prijateljima prijatelja da se nadu na

Internetu, pretpostavljajuci da ce prijatelji prijatelja biti bolji partneri. Samo godinu dana

nakon lansiranja, Friendster je imao više od tri miliona registrovanih koristinka i veliki

broj pojedinaca i kompanija spremnih da u njega investiraju.

Predstavljen krajem 2003. godine, Linkedln je celu stvar shvatio mnogo ozbiljnije i

trezveno prišao fenomenu društvenih mreža. Umesto da svu pažnju usmerava na

nekadašnje školske drugove, tinejdžere i „internet zavodnike“, Linkedln je bio, a i dalje je,

mrežni resurs namenjen pre svega poslovnim ljudima koji žele da se spoje i razmene

iskustva sa drugim profesionalcima. Linkedln kontakti se na tom sajtu nazivaju

„connections“ ili veze. Danas, Linkedln ima više od 30 miliona clanova

MySpace je izašao u javnost takode 2003. godine i poceo da se nadmece sa

sajtovima kao što su Friendster, Xanga, AsianAvenue. Iako mu je vodece mesto socijalnih

mreža preuzeo Facebook, Myspace je izuzetno zastupljen u zemljama u kojima se govori

engleskim jezikom: SAD, Kanada, UK. MySpace je ovo uspeo obracajuci pažnju na svoju

ciljnu grupu - tinejdžere, kojima je omogucena razmena muzike, spotova i funkcionalno

kreiranje izgleda svog profila. Zakljucno sa junom 2013. godine MySpace ima oko 50

miliona korisnika5.

Orkut (Google) je lansiran 2004. godine u Sjedinjenim Americkim Državama sa

engleskim interfejsom, medutim Brazilci koji govore portugalskim jezikom su ubrzo

postali dominanti korisnici Orkuta. Takode je vrlo popularan u Indiji.

Nesumnjiva cinjenica je da je Facebook trenutno vodeci sajt društvenih mreža.

Osnovan je kao i mnogi sajtovi društvenih mreža od strane studenata koji su isprobavali

svoje projekte uz pomoc svojih kolega studenata. Facebook je „proradio“ 2004. godine kao

projekat na Harvardu i ostao zatvoren za ljude van Univerziteta na Harvardu dve pune

godine, sve dok nije 2006. godine objavljen javno. I u to vreme je Facebook bio ozbiljno

veliki posao, sa desetinama miliona dolara investiranih u isti.

1.2. Vrste društvenih mreža

Društvene mreže možemo podeliti u 7 velikih kategorija: mreže za društveno

povezivanje, mreže za deljenje multimedija, informativne, profesionalne, edukativne,

naucne, vezane za odredenu oblast.

1.2.1. Društveno povezivanje

Sigurno je da društvene mreže predstavljaju najbolji nacin povezivanja sa

clanovima porodice, prijateljima ili ljudima koji su udaljeni od nas. Neke od takvih

društvenih mreža su: Facebook, Twitter, Google+ i MySpace, sa tim što u poslednje vreme

sve ukazuje na to da stari favoriti poput MySpace-a više nemaju nikakav uticaj.

                                   

1.2.2. Deljenje multimedija

Ova vrsta mreža omogucuje deljenje videa, fotografija, zvuka i ostalih sadržaja na Webu.

Najpoznatije društvene mreže tog tipa su:

YouTube, Instagram,Pinterest, Flickr, Tumblr,Picasa.

1.2.3. Informativne

Napravljene su dabi olakšale ljudima potragu za rešenjima za svakodnevne probleme i

dobijanje najrazlicitijih podataka i informacija.

Ovakvi portali pružaju mnoštvo podataka koji nam mogu biti od velike pomoci. Neki od

njih su: Super Green Me, HGTV Discussion Forumi i Do-It-Yourself Community.

1.2.4. Profesionalne

Dizajnirane su da bi pružile priliku za usavršavanjem u nekom podrucju. Neke od

njih imaju i forume na kojima se profesionalci mogu povezivati, deliti iskustva i opredeliti

se na jedan zajednicki interes. To su: LinkedIn, Classroom 2.0, Nurse Connect, itd.

1.2.5. Edukativne

Mesta na kojima studenti i profesori zajedno rade na akadenskim projektima,

omogucuju laku komunikaciju izmedu ucenika i profesora i danas postaju sve popularnije

u školskim sistemima. Primer te vrste društvenih mreža su sledece stranice: The Student

Room, ePals i eLearners.

1.2.6. Naucne

Ove društvene mreže obuhvataju mesta na kojima naucnici mogu da podele svoja

istraživanja sa drugim naucnicima i da dobiju uvid u ostvarene rezultate. Neke od njih su:

Academia.edu i Connotea Collaborative Research.

1.2.7. Vezane za odredenu oblast

Jedan od najvažnijih razloga zašto ljudi koriste internet je potraga za odredenim

zanimacijama, odnosno njihovim licnim hobijima. Korisnici na takvim stranicama

otkrivaju cele grupe ljudi koji slicno razmišljaju i dele istu strast prema nekom hobiju.

Takve mreže su: Oh My Bloom i Sport Shouting.

2. Mogucnosti sajtova društvenih mreža

Kako bismo obezbedili kontekst za našu raspravu, pocecemo sa nabrajanjem šansi i

izazova koje nam ovakvi sajtovi pružaju. Svrha ovog spiska nije da ubedi vec da stavi u

prvi plan kljucne pozitivne i negativne aspekte ovakvih sajtova koji mogu biti povezani sa

obrazovanjem i ucenjem.

2.1. Povezivanje i pristup

Osnovna namena društvenih sajtova je da pruži jednoj individui šansu da ostvari

kontakt sa drugima. Neke uobicajne konekcije ukljucuju (ali nisu nicim ogranicene samo

na to) sledece:

¨ Deljenje interesovanja i ciljeva sa prijateljima;

¨ Održavanje kontakta sa prijateljima u razlicitim gradovima, državama, cak i

kontinentima;

¨ Nalaženje starih prijatelja i školskih drugova;

¨ Raspravljanje ili zauzimanje za politicka, etnicka, religozna i pitanja o životnoj

sredini...

Razliciti društveni sajtovi koriste jedno ili više interesovanja kako bi promovisali

konekciju. Na primer, Linkedln promoviše profesionalni razvoj, a SparkPeople stvara

zajednicu posvecenu zdravom životu; zatim, sajt poput Ning-a omogucava clanovima da

stvaraju društvene mreže zasnovane na razlicitim njima zanimljivim temama. Ovakvi

sajtovi mogu biti nacin za pojedince da se povežu sa ljudima koje nisu sretali ranije. Što se

tice obrazovanja, društveni sajtovi pružaju ucenicima i studentima priliku da se povežu sa

drugim ucenicima i studentima, predavacima, administratorima koji pripadaju njihovoj

obrazovnoj instituciji, ali i ostalima.

2.2. Povecanje svesti

Društvene mreže stvorile su novu socijalnu dimenziju u kojoj pojedinci mogu da

razviju svoju svest. Pomocu ovih sajtova studenti mogu da razviju svoja opšta i tehnološka

znanja i cak postanu samosvesniji. Istraživanjem The Digital Youth Study, koja je izvedena

na Univerzitetu u Juznoj Kaliforniji i na Kalifornijskom univerzitetu u Berkliju, otkriveno

je da „taj digitalni svet stvara nove prilike za mlade ljude da se bore sa društvenim

normama, prošire interesovanja, razviju tehnološke veštine i rade na novim nacinima

samoizražavanja“.

Mladi mogu takode da imaju koristi od društvenih sajtova koji cuvaju podatke, kao

što je YouTube. Beacon-ov clanak koji je analizirao istraživanje Digital Youth Project-a i

profesora psihologije, dr Brendesha M. Tynes, fokusira se na potencijalnu dobrobit

povecanog pristupa mladih razlicitim medijima, ukljucujuci i društvene mreže.

„Obrazovno, najznacajniji zakljucak Tynes-a je da korisnici društvenih mreža imaju vecu

opštu svest jer imaju direktan pristup globalnim problemima i priliku da citaju o svetskim

dešavanjima o kojima pišu ljudi iz tog okruženja“, rekao je dr Jane Elmes-Crahall. „To

znaci da, bar površno, današnja medijski okrenuta omladina zna za dogadaje u svetu. I to

ih može emotivno dirnuti da postanu brižni“.

Iako neki kažu da studenti obicno ignorišu potresne (teške) vesti i da obracaju

pažnju na površne stvari, oni su neizbežno, iako pasivno, ipak izloženi ovim pitanjima

putem društvenih sajtova. Na primer, politicki nezainteresovan student može imati vrlo

nizak ili nikakav nivo zainteresovanosti ili znanja o skorašnjim izborima u Iranu, ali ce

sigurno primetiti da nekoliko njegovih prijatelja sa Twittera ima zeleni avatar. Ako poželi

da potraži na Google-u „zeleni avatari na Twitter-u“, naci ce sajt koji objašnjava da je to

nacin da se podrži demokratija na izborima, kao i link sa dodatnim informacijama o

trenutnim dešavanjima u Iranu. Za studenta koji živi u ruralnom okruženju pristup ovim

mrežama može mu omoguciti mnogo razlicitih mišljenja i ideja za koje možda nije ni znao

da postoje.

Pored toga, stvarajuci javnu sliku, studenti su izloženi izazovu da okarakterišu

same sebe. Na vecini sajtova korisnik mora da napravi profil koji otkriva razlicite delove

njegovog licnog identiteta: šta voli, a šta ne; grupe u koje se uclanjuje; stavove koje

podržava, i sl. Ove osobine i preferencije mogu da vide, u odredenoj meri, roditelji,

vršnjaci, profesori, buduci poslodavci i široka javnost. Studenti koji su svesni ove javne

izloženosti bili su u stanju da procene koje informacije je prikladno otkriti. U isto vreme,

vecinu ovih profila je lako izmeniti, što daje studentu mogucnost da preispita svoje

prioritete i da shvati da trenutna interesovanja i ciljevi ne moraju obavezno biti trajne

odlike.

2.3. Poznanstva i odnosi na društvenim mrežama

Kada se pojedinac socijalizuje, nebitno da li uživo ili preko interneta, on upoznaje

nove ljude i razvija odnose sa njima. Društveni sajtovi omogucavaju da se prodube ovi

odnosi, kao i da se lakše upoznaju novi ljudi koje poznaju naši prijatelji, kolege, poznanici,

sledbenici. Ovo je narocito tacno kada se radi o poslovnom razvoju. Znati ljude „koji znaju

ljude“ je najbitnije za uspon na poslovnoj lestvici. Ako osoba upozna nekoga ko radi za

organizaciju koja je interesuje, ona može da iskoristi ovo poznanstvo da dobije informacije

o kompaniji, a možda i da dobije preporuke od njega.

Lisa Tripp, asistent na državnom Univerzitetu u Floridi, kaže da tehnologija otvara

puteve da neko proširi svoj krug prijatelja, poveca svoja znanja i savlada nezavisnost. Ona

smatra da „Odredene tehnološke veštine u predstojecim godinama nece biti vezane samo

za potrošacka sredstva“; „Bice takode i o medijima koji proizvode. Ne radi se samo o tome

napisati blog, vec i kako ostaviti komentare koji nesto govore. Nauciti ovaj vid

komunikacije znaci doprineti opštem toku kulture“. Sposobnost korišcenja društvenih

mreža može biti od neprocenjive vrednosti na radnom mestu. Studenti sa ovim znanjem ce

imati vecu sposobnost da se povežu profesionalno i licno. U jednoj IBM-ovoj reklami,

zaposleni objavljuje da ima 862 prijatelja, ali njegov direktor traži tim sa odredenim

veštinama. Ako nije sposoban da koristi društvene sajtove da bi se povezao sa bitnim

osobama, on ne može napredovati na radnom mestu. Networking je oduvek bio jako bitan

deo vecine profesija („nije važno šta znas, vec koga znaš“), ali postaje sve bitnije znati

kako koristiti ova sredstva za ostvarenje profesionalnih i licnih ciljeva.

Društvene mreže u obrazovanju

Društvene mreže u obrazovanju

Jedan od najrasprostranjenijih i najinteresantnijih fenomena današnjice su

društvene mreže na internetu. Rec je o besplatnim online servisima koji korisnicima

omogucavaju raznovrsne vidove komunikacije sa svetom i mogucnost vlastite

prezentacije, besplatno postavljanje video klipova, fotografija, pisanje blogova, igranje raznih igara i druge korisne i manje korisne aktivnosti putem ovih mreža. Društvena mreža je vrsta internetskog servisa, koji se najcešce javlja u obliku platforme, prozora ili web stranice. Najpoznatije svetske Internet mreže su svakako Facebook, Twitter i LinkedIn , Google+  pri cemu je u javnosti najpoznatiji Facebook sa najvecim brojem korisnika, ali LinkedIn se u poslednje vreme probija i postaje sve popularniji.

Slika 1.  Facebook

Slika 2. Twitter

Slika 3. Linkedin

 Slika 4. Google+

Profesionalni blog Valentina Kuletoa

Svedoci smo sve masovnije upotrebe društvenih mreža, koje postepeno zauzimaju centralno mesto u modernoj elektronskoj komunikaciji zamenjujući forume, elektronsku poštu i sms. Korišćenje društvenih mreža u slobodnom vremenu je već opšte prihvaćeno, ali ono postaje obavezno i u poslovanju, kao i stalan izvor informisanja. Podaci koje je objavio Global Web Index pokazuju da Facebook ima 693 miliona aktivnih korisnika, dok se na drugom mestu nalazi Google+ koji broji 343 miliona korisnika. Objavljen je i podatak da sve vodeće društvene mreže beleže porast korisnika, Facebook za 33%, Google+ za 27% i Twitter za 40%. Ovo jasno ukazuje na činjenicu zašto svaka uspešnija kompanija koristi društvene mreže kao promotivne i marketinške alate. Korišćenje Web sajtova nije više dovoljno, već se javlja i potreba za interaktivnijim sadržajem. Međutim, ono na šta je posebno potrebno skrenuti pažnju jeste da je upotreba društvenih mreža promenila ne samo način provođenja slobodnog vremena, komunikacije i poslovanja, već i načine učenja i organizovanja nastavnog procesa. Sklonost ljudi da koriste mogućnosti koje pružaju društvene mreže sve više se koristi i u obrazovanju, kako bi se proces učenja prilagodio potrebama učenika i učinio se što interesantnijim i privlačnijim za njih. Primećeno je da su i sami učenici počeli sa osnivanjem grupa na društvenim mrežama, kako bi se povezali i razmenili informacije o sadržajima i obavezama. Ovo je navelo i nastavnike da počnu sa sve većom upotrebom društvenih mreža kako bi učenicima učinili dostupnijim sadržaje za učenje, podstakli diskusije među učenicima i učinili im dostupnim različite korisne primere i video materijale koji im pomažu da gradivo sagledaju na nov način.

Malo ko je danas imun na društvene medije i ne koristi ih. Pa cak i osobe koje ih nekoriste i izbegavaju ih, su cesto nesvesno pod njihovim uticajem. Ne smemo zaboraviti da na našem podrucju Internet prikljucak poseduje svega 55,8% domacinstava - po podacima sa sajta Republickog zavoda za statistiku3. Ovaj broj naravno svakodnevno raste i uvecava se velikom brzinom. Internet je regionalno vrlo razlicito zastupljen. Zastupljenost Internet prikljucka u domacinstvima najveca je u Beogradu - 48,6 odsto, u Vojvodini 37,9 odsto,dok u centralnoj Srbiji 30,5 procenata domacinstava ima Internet.

Osnovu društvenih medija predstavljaju društveni mediji koji ukljucuju Web

temeljene i mobilne tehnologije koje se koriste kako bi se komunikacija preokrenula u

interaktivni dijalog.

Web 2.0, fraza koja je 2004. godine

skovana u O'Reilly Media, odnosi se na ono

što se smatra drugom generacijom web                                               zajednica i usluga hostovanja koje                                                    

omogucavaju saradnju i razmenu sadržaja

medu korisnicima web usluga. Termin je od

tada prešao u široku upotrebu. Iako naziv

Web 2.0 sugeriše da se radi o novoj verziji

weba, on se ne odnosi na unapredenje

tehnickih specifikacija World Wide Weba, vec na promene u nacinu 0na koji razvojni

inženjeri koriste web platformu. Neki strucnjaci na podrucju tehnologije, narocito Tim

Berners-Lee, dovode u pitanje stvarno znacenje tog termina, jer su mnoge tehnološke

komponente Web-a 2.0 postojale i pre pocetaka World Wide Web-a.

Dok razne strane i dalje debatuju oko definicije Web 2.0 aplikacija, ono što bez sumnje karakeriše Web 2.0 stranice je sledece:

¨ Web kao platforma - korisnici aplikacije mogu koristiti u potpunosti kroz web

browser (pretraživac),

¨ korisnici su ti kojima podaci na nekoj stranici pripadaju i koji nad njima imaju

kontrolu,

¨ arhitektura weba podstice korisnike da i oni, tokom korišcenja, doprinesu nekom

web sadržaju ili aplikaciji, za razliku od jake hijerarhije i kontrole pristupa tipicne

za aplikacije u kojima sistemi kategorišu korisnike na razlicite nivoe pristupa i

funkcionalnosti,

¨ neki aspekti društvenog umrežavanja,

¨ unapredeni graficki interfejsi u odnosu na tzv. Web 1.0.

Virtuelna ili online zajednica je grupa ljudi cija se komunikacija prvenstveno ili

inicijalno odvija putem Interneta. Osim online komunikacije, online zajednice su postale i

dodatni nacin komunikacije ljudi koji se poznaju u stvarnom životu. Takve zajednice za

regulaciju aktivnosti svojih clanova i korisnika koriste društveni softver. A znatne su i

socio-tehnološke promene kao rezultati društvenog umrežavanja (eng. social networking)

na Internetu4.

Literatura:

1 Izvor: http://www.gfk.ba/public_relations/press/press/004400/index.ba.html

2 Izvor: Forget Facebook and Twitter, LinkedIn is Becoming the Most Powerful Social Network,

http://motherboard.vice.

3 Izvor: http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/PageView.aspx?pKey=2

4 Izvor: http://www.carnet.hr/tematski/drustvenisoftver/pojmovnik

5 Izvor: http://en.wikipedia.org/wiki/Myspace

6 Izvor: http://arijanb.pgsri.hr/web/stranica/podjela.html

7 Izvor: http://metro-portal.hr/najpopularnije-drustvene-mreze/80986